„STARO GROBLJE“ – Beskrajna priča o jednom delu Niša

„Staro Groblje“, to je, ustvari, beskrajna priča o jednom delu Niša, njegovim ljudima, običajima i navikama, priča o večnim promenama, dolascima i odlascima, katkad logičnim i postupnim, katkad grubim i nasilnim. Priča o najjačim momcima i najlepšim devojkama Niša, pravim niškim mangupima i meraklijama. Priča o nekim kvalitetnim vremenima i ljudima

Nis - Staro groblje.

Niš, Staro groblje

 

I svako koje jednom kročio na to „Grobljansko“ tle ostavio je svoj otisak a ovaj kraj poneo sa sobom u srcu ma kuda otišao, od drugog dela grada do bilo gde u Evropi, Americi, Australiji…

 

Ako je Palilula duša Niša onda je „Staro Groblje“ srce Niša

Sve što bi čovek mogao da smisli kako bi opisao suštinu Niša, još bi se više i tačnije odnosilo na „Staro Groblje“. Susreti i sukobi kultura i sudbina pojedinaca i naroda, sudari i dodiri civilizacija Evrope i Azije, lepote raskošnih građevina i sirotinja starih udžerica, spomenici istorijskim velikanima i ožiljci nepravdi i nesreća, stubovi učenosti i raj za secikese i varalice, dom pijanaca i uličarki, ali i životno mesto niške elite, rasadnik najjačih niških momaka i najsofticiranijih umetnika.

„Staro Groblje“ poput Niša, samo još zgusnutije, jeste kraj koji je povezao razne veroispovesti, govorio jezicima najkulturnijih i najsirovijih, svirao muziku Bramsa, Kerbera i Ljubiše Cvetkovića Robija u jedan mah. Na „Starom Groblju“ su se čuvale drevne i dragocene knjige dok su sužnji, nevini i krivi, čamili u čuvenom Niškom KPD-omu.

Iako središte, ovaj deo Niša nikad nije bio precizno omeđen. Ni danas nismo sigurni dokle sežu njegove granice. Od Bubnja do Margera ili možda stare Palilule. Da li su mu gornja ivica vinogradi Kalač Brda a donja Obilićev venac ili Trg Kralja Aleksandra ? Ili se njegov lik možda ogleda i u Nišavi? Niko ne bi umeo da kaže. Ni najumnije glave, ni najstariji „Grobljanci“.

Dobro, ako je tako, šta je onda uistinu „Staro Groblje“? Da li je dovoljan jedan kratak opis da bismo ga razumeli?

Poznavanje njegove prošlosti? Rođenje i život na „Starom Groblju“? Nijedan od ovih odgovora ne izgleda ni sasvim istinit, ni sasvim dovoljan.

„Staro Groblje“, iznad svega, jeste jedan duh i jedan stari kodeks ponašanja. Duh koji jedna vrsta ljudi nosi sobom i širi oko sebe. To je jedan naročit pogled na sebe i na spoljašnji svet, jedna filozofija, jedan način života, jedan poseban manir. „Staro Groblje“, to je ustvari jedna ideja, jedan prećutni dogovor koji se prihvata bez pogovora ili se ne prihvata, međusobni zavet različitih ljudi koje spaja lokalizam i kosmopolitizam istovremeno i uzajamno.

Gimnazija „Svetozar Marković“ nalazi se u ovom naselju

 

Statistički „Staro Groblje“ je gradska četvrt Niša u Nišavskom upravnom okrugu. Administrativno pripada Gradskoj opštini Palilula ali se prostire i na centralnu gradsku opštinu Medijana. U naselju se nalazi Staro Groblje, groblje koje se ne koristi od početka 1970-ih godina 20. veka. U naselju se nalazi Osnovna škola Dositej Obradović, Gimnazija Svetozar Marković, kao i Fakultet zaštite na radu i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Naselje je sagrađeno posle oslobođenja Niša od Otomanskog carstva 1878. godine, a stanovništvo uglanom živi u stambenim zgradama (uključujući i solitere) ali i malim ulicama i privatnim kućama od kojih se neke nisu menjale, a ni svoja imena, još od davne 1878. godine.

„Staro Groblje“ do sada svoj najveći „procvat“, najpre zahvaljujući „Grobljancima“ tada najjačim momcima grada Niša, a i nestajanjem starih klanova poput „Crnoputaša“ i „Margeraca“, doživljava sredinom 70.-tih, 80.-tih i početkom 90.-tih. U to vreme „Grobljanci“ jačinom svojih pesnica u viteškim „ferkama“ po gradu, devojke iz „Starog Groblja“ svojom lepotom i emancipovanošću a i vernošću samo lokalnim momcima, šire dominaciju „Starog Groblja“ u Nišu.
Mnogi od njih postaju kasnije najveći niški „kontraverzni biznismeni“ ali i najveći naučni i kulturni radnici i najuglednije osobe grada Niša.
Jedinu „konkurenciju“ su „Grobljanci“ tada imali u „Palilulcima“ sa kojima se se graničili negde na Margeru. Ostali su bili suviše daleko, nebitni ili nisu ni postojali.

 

Osim škole, postoji i dom učenika srednjih škola

 

Istorijski gledano, „Staro Groblje“ se probijalo, opstajalo i menjalo tokom vekova. Nije on oduvek bilo ovo što je danas i nisu njegovi žitelji od pamtiveka „Staro Groblje“ shvatali kao što to čini naša generacija. Ni oni koji dolaze posle nas, neće ga videti istovetno nama. Ali, istorija i nije ništa drugo nego protekla sadašnjost, istinita priča o prhujalim vremenima. Ljudima i događajima.

Upravo zbog toga, na „Starom Groblju“ su primetne sve glavne istorijske epohe i svaka je tu ostavila svoj trajni pečat. Od antičkog doba, preko srednjeg veka, turske i austrijske vladavine do modernog razdoblja u kojem opet razlikujem devetnaesti i dvadeseti vek.

I najzad korak u treći milenijum. Današnje vreme. Iskreno, najlepše bi bilo kad bi nas naši potomci pamtili onako kako mi pamtimo svoje prethodnike.

Jedino tako će se sačuvati večni duh „Starog Groblja“ u Nišu.

 

 

 

10 komentara

  1. Svaka cast autoru! Konacno da se u moru tekstova komrena,bulevara i troske spomene i jedan od najstarijih krajeva sa mnogo vecom istorijom i dusom. Ako vec nesto treba da pretstavlja ,,ghetto“ koji mnogi spominju ,onda je staro groblje to . Takodje konacno da neko spomene komsije Margerce i Palilulce !

  2. Narkomansko naselje. Bilo i ostalo. Ako je narkomansko naselje srce Nisa…

    • A gde si ti rasla? Na bulevaru? To je bila mocvara u ne tako davnoj proslosti, a da ne pominjem Divaniste ili Trosarinu….toliko o tradiciji..

      • Nemas ti pojma sine… Trosa rina postoji jos iz vremena cara konstantina… Trosarina je najstarije naseljeno podrucje grada Nisa… Nauci malo nesto pa onda pricaj. Trosarina je i dobila ime po naplati putarine jer je tu bio jedini put ka Bliskom istoku… Sve ostalo je doslo mnogo kasnije. Pantelej i trosarina sa tvrdjavom i podrucjem koje se sada zove Jagodin mahala su jedine naseljena mesta iz tog perioda… Procitaj kako je i zbog cega bolo koje naselje u gradu dobilo ime i bice ti jasno… ne kazem da Staro groblje nije dobro naselje naprotiv,ali u starom groblju pocivaju moji preci… Ali hijerarhija mora se postuje. Pozdrav svim Nislijama sa Trosarine…

  3. Dokle god velicamo mangupe, jake momke i bilo kakve tuce, necemo daleko da odmaknemo. Prave vrednosti su negde srugde a jadni su oni koja vremena pamte po tim marginalnim likovima

  4. DRAGAN ,PALILULAC, Ovaj prilog me je potsetio na stare dane i drage uspomene na to vreme.Ziveo sam tik uz samo groblje i proveo svoje detinjstvo u njemu,naime na tom terenu.U to vreme nije bilo okolnih gradjevina pa je >staro groblje >bilo veliki park i igraliste za sve nas, komsijeBoravili smo na samom groblju u prostranu betonsku grobnicu gde smo drzali sve nase potrebstine,cak i cebad za odmor.nazalost izbacili smo stare vec propale kovcege i ocistili prostoriju.Posle skole smo se okupljali i pravili planove za taj dan i vece.Obliznji orah nam je bio dragocen prilog jer smo imali dzak oraha za zabavu.Bilo nas je cetvoro i dve devojke.U moje vreme nije bilo droge i nismo ni znali za to.Jedino zlo je bila cigara i svi smo pusili.Pripadali smo grupi dece „problematicni“ i bili deo mladje generacije „palilulac’bILO JE TO RATNO STANJE pa neke kontrole nije bilo.U skolu se islo i pre ili popodne po cetiri casa,Roditelji nikada nisu znali kada i koliko smo u skoli.O tim danima bi mogao da se napise roman savrlo mnogo avantura a i gluposti.Samo groblje je bio nas dom i skloniste

  5. A gde je tekst o Stambolu, najljućim protivnicima Palilule? Kada je Stambol važio za gospodski deo grada, gde su bile činovničke porodice, Bulevar nije postojao. Tu je živeo i rasao samo kukuruz. O delu iznad Bulevara da ne pričamo. Da, jesu sada Bulevar i Durlan najviše u novinama i na internetu, ali iz loših i pogrešnih razloga.

  6. Sve je to losa varijanta gradske price. CRNI PUT i Beogradmalci su bili „strah i trepet“ za celu ex Yugoslaviju. Najbolji sportisti, bokseri, fudbaleri, rukometasi…Ostali su bili “ ljacise“. To je Nis!

    • Crnoputasa skoro da i nema vise. Secam se da pre desetak godina kola nisu mogla da prodju od dece koja se igraju zmurke i starijih koji pikaju basket na ulici. Trenutno sve je pusto, nigde dece, nigde ljudi. Svi beze odatle nazost.

  7. Interesantno je čuti što više o starom Nišu a posebno od, sada, najstarijih građana Niša. Sve to bi trebalo sabrati i zapitati za pokolenja. Sa uživanjem čitam i gledam slike o starom Nišu. Sigurno je da nisam u manjini.

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*