Po socijalnu pomoć „mercedesom”

U Nišu opada broj korisnika pomoći države, ali je sve više zloupotreba

Foto: Dušan Mitić Car

 

Posle niza godina tokom kojih se broj socijalno ugroženih porodica povećavao, u Nišu u poslednjih godinu i po dana broj socijalnih slučajeva opada. To se direktno povezuje sa otvaranjem novih radnih mesta u novosagrađenim fabrikama. Kako za „Politiku” kaže direktor Centra za socijalni rad „Sveti Sava” u Nišu Zoran Jović – od kraja juna do početka oktobra, na spisku socijalno ugroženih manje je čak 410 porodica.

Od kada su počeli da se otvaraju novi pogoni, odnosno u poslednje dve i po godine, broj porodica koje su koristile socijalnu pomoć smanjivao se za po pedesetak mesečno. Tako smo u junu 2016. godine imali ukupno 9.758 socijalno ugroženih porodica, u istom mesecu prošle godine 9.212, a juna ove 8.513. Prvog dana oktobra na spisku su bile 8.104 porodice što govori da je u julu, avgustu i septembru ove godine ukupno 409 korisnika u odnosu na poslednji jun, ili mesečno po 135 socijalno ugroženih porodica, skinuto sa spiska – rekao nam je Jović.

Kriterijumi za dobijanje socijalne pomoći, naglašava Zoran Jović, i dalje su veoma oštri, a put do ostvarenja prava na novčanu nadoknadu dug.

Potrebno je prikupiti dokumentaciju o radnoj sposobnosti i prirodi radnog angažovanja u trenutku podnošenja zahteva, o imovinskom i zdravstvenom statusu i svemu drugom što bi predstavljalo pravu sliku porodice i njenih članova. Obaveza je da se najkasnije do 60 dana od podnošenja zahteva pomoć odobri, ali mi ne znamo koliko je vremena potrebno da se sve pribavi, kazao je Jović.

U poslednje vreme često se govori o velikim zloupotrebama socijalne pomoći i nastojanjima da se to spreči, što potvrđuju i reči direktora niškog centra.

Zbog sumnji da pomoć koriste i oni koji nemaju pravo organizovali smo kontrole na terenu. Svuda gde smo prema anonimnim prijavama reagovali zaista je situacija bila izmenjena – pomoć je korišćena iako je neko regularno dobio posao, radi duže „na crno” ili ima privatni biznis, a sve to, naravno, nije prijavljeno. U delu slučajeva utvrdili smo da dokumentacija ne predstavlja pravu sliku socijalnog statusa korisnika zbog manipulisanja sa imovinom. Skoro 90 odsto utvrđenih zloupotreba je oko stvarnog imovinskog stanja. Malo ko prijavljuje nasleđene kuće i stanove, ili u automobile poljoprivredna imanja, što je često pravo bogatstvo, ali se zato pojavljuje kao redovni korisnik pomoći – ispričao je za „Politiku“  Zoran Jović.

Ima zloupotreba i u porodicama čiji članovi rade u inostranstvu, a što se takođe krije i nije retka slika da korisnici socijalnih službi po pomoć dolaze najskupljim automobilima. Prepričava se da su zaposleni u Centru za socijalni rad u Nišu prošlog leta bili zgranuti situacijom u kojoj su se našli – dok je jedna skromno obučena i „siromašna” sugrađanka čekala u redu pred šalterom za podnošenje zahteva za novčanu socijalnu pomoć, u hodnik je utrčao dečačić od desetak godina i povikao: „Mama, batali da čekaš, rekao tata da odmah izađeš jer će pauk da nam odnese ’mercedes’”.

Jedan komentar

  1. Svi radno sposobni korisnici socijalne pomoći,bi trebalo biti angažovani na javnim radovima u svom mestu stanovanja.

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*