ODUŠEVILO JE VUČIĆA I ORBANA: Na jednom mestu 7500 godina istorije Niša!

Više od 7.500 godina prebogate istorije Niša može se videti na jednom mestu – u Arheološkoj sali niškog Narodnog muzeja pa otud ne čudi što posetioce posle obilaska izlaze oduševljeni.

Portet cara Konstantina deo statue u prirodnoj veličini koji je nađen u Nišu FOTO: Kostadin Kamenov / RAS Srbija

Portet cara Konstantina deo statue u prirodnoj veličini koji je nađen u Nišu
FOTO: Kostadin Kamenov / RAS Srbija

 

O tome kako je izgledao život u doba neolita nadomak današnjeg Niša, 6.000 godina pre Hrista, šta se pravilo u prvim pećima na početku gvozdenog doba, kakav je bio raskoš carskog grada u kojem je rođen prvi hrišćanski imperator Konstantin Veliki, šta je krasilo negdašnju rezidencijalnu palatu na Medijani i kakav su nakit imale Nišlijke u srednjem veku – svedoči preko 500 arheoloških predmeta. Arheolog Vesna Crnoglavac, viši kustos Narodnog muzeja u Nišu, ističe da su kuriozitet zbirke četiri eksponata koji su svetski rariteti.

 

Arheolog Vesna Crnoglavac FOTO: K. Kamenov / RAS Srbija

Arheolog Vesna Crnoglavac
FOTO: K. Kamenov / RAS Srbija

 

– Portret cara Konstantina, glava statue prirodne veličine od pozlaćene bronze pronađena je 1900. godine. Pošto tada nije bilo Narodnog muzeja u Nišu, ona se čuva u beogradskom u Muzeju a mi jedini imamo kopiju. Drugi raritet je portret diarha od crvenog porfira, kamena koji postoji samo u Egiptu. Najverovatnije se radi o Konstantinu ili Liciniju, njegovom savladaru iz tog doba. Verovatno je bilo postavljeno na gradskom forumu povodom proslave 315. godine njihove zajedničke vlade. U to vreme su carstvom vladala dva vladara pa su jednako prikazivani, a kamen od kojeg je napravljen svedoči o raskoši – kaže Crnoglavac.

FOTO: K. Kamenov / RAS Srbija

FOTO: K. Kamenov / RAS Srbija

 

Eksponat kakav u svetu više nigde ne postoji jeste i bronzana ograda sa hermama iz IV veka koja je nađena na Medijani.

– U svetu ne postoji nijedna ovakva očuvana ograda jer su ih i tada pljačkali i topili. Na njoj su predstavljeni bog Asklepijus i boginja Luna, na levoj strani su bile ploče sa glavama muških božanstava, a desno su bile ženska božanstva. Kao svetska retkost izložen je i prelepi bronzani portret vizantijske carice Teodore s početka 6. veka nađen u Balajincu kod Kuline – dodaje ona.

FOTO: Foto: K. Kamenov / RAS Srbija

FOTO: Foto: K. Kamenov / RAS Srbija

 

  Ove godine PREPOROD SRPSKOG ZDRAVSTVA!

Zbirku krase i kalupi u kojima su liveni čuveni Licinijevi srebrni tanjiri koje su dobijali važni ljudima povodom desetogodišnjice vlasti. Merica za žito koja ima Hristov monogram iz IV veka, pronađena u Tvrđavi u ostavi, svedoči o postojanju carske radionice za izradu predmeta od metala i oružja, a po lepoti i značaju ističe se i pozlaćena bronzana fibula koju su dobijali zaslužni vojnici kao vrstu medalje za zahvalnost na odanosti caru.

Izuzetna je i figurina Jupiter na prestolu od bronze, s kraja prvog veka, koja je takođe raritet, kao i dve skulpture bogova zdravlja Asklepija i Higije iz Medijane od egipatskog crvenog porfira, kamena namenjenog izgradnji carskih sarkofaga i skulptura.

 

FOTO: K. Kamenov / RAS Srbija

FOTO: K. Kamenov / RAS Srbija

 

– Iz gvozdenog doba, 800 godina pre nove ere, izloženi su mačevi, sekire, sablje, oruđe, ali i nakit. Srebrna fibula sa Humske čuke može se smatrati remek-delom umetnosti tog vremena. Preko ovih predmeta znamo njihov način života, ukrašavanja, sahranjivanja – navodi Crnoglavac.

 

FOTO: K. Kamenov / RAS Srbija

FOTO: K. Kamenov / RAS Srbija

 

 

Vučiću i Orbanu se dopala izložba

Knjiga utisaka FOTO: Facebook

Knjiga utisaka
FOTO: Facebook

 

Izložbu su posetili i premijeri Srbije i Mađarske Aleksandar Vučić i Viktor Orban, prilikom nedavne posete Nišu.

– Premijeri su se najviše interesovali za Konstantinov portret, Medijanu kao rezidencijalnu palatu i ogradu nađenu u njoj. Bilo im je zanimljivo poređenje naše grobnice iz Jagodinmale sa prikazima Svetog Petra i Pavla koja ima svoju analogiju sa grobnicom u Pečuju u Mađarskoj. Komentarisali su rimski nakit kako je isti kao u Narodnom muzeju u Budimpešti, kao i nakit iz IV veka koji izgleda savremeno. Nisu samo pro forme prošli salom već su sa velikom pažnjom pregledali i slušali sve o nalazima – kaže Crnoglavac.

 

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*