NESTALE BEBE: Mrtvo dete odseljeno!

 

Gordana Ružić iz Aleksinca je doživljavala šok za šokom zbog svoje navodno umrle kćerkice, a čak je sa suprugom Bobanom morala nadleženima da dokazuje da im je beba, po papirima, umrla u niškom porodilištu.

 

Gordana Ruzic iz Aleksinca sa suprugom

Na niškoj GAK Gordana je 19. avgusta 1998. godine na svet živu bebu, koja je posle prorođaja plakala. Dete joj je pokazano, posle čega je odneto u inkubator.

– Posle dva dana, tadašnja načelnica dečjeg bloka mi je izrazila saučešće, saopštivši mi da je dete umrlo 19. avgusta u 23.30 sati, uz obrazloženje „da je možda tako bolje, jer deca rođena u semom mesecu ako i ostanu živa mogu da imaju velike posledice“ – priča Gordana. – Potom su mi dali neki injekciju, od koje sam se osećala čudno i obamrlo. Rečeno mi je i da je leš bebe poslat na obdukciju, a da ću nalaze dobiti naknadno.

Kada je 2002. godine izbila afera krađa beba, Gordana je pokušala da dobije zvanične papire o svom detetu iz matične službe SO Niš.

– U tim papirima se vide sline nelogočnosti – tvrdi Gordana. – Dete se rađa bez, a umire sa prezimenom. Kada se rađa ima državljanstvo, a nema ga kada umire. Ja na izvodu iz matične knjige rođenih nemam ni matični broj, niti državljanstvo. Čak je napisano da moja umrla beba ima prebivalište u Nišu!

A da su je nadleženi naterali da bude još jedna sumnjičava majka, Gordana argumentuje frapantnim primerom. Krajem oktobra 1998. godine od Centra za socijalni rad u Aleksincu dobija poziv da se javi, kako bi odredila ime svom detetu. Poziv je usledio posle dopisa matičara iz SO Niš, koji je aleksinačkom centru dostavio krštenicu za novorođenče N. Ružić, kako bi se „odredilo lično ime detetu“.

Pročitajte još:

BESPLATNO Knjiga „Rođeni da nestanu – Trgovina bebama u Srbiji“

Ništa manji šok Gordana je dožiivela kada je u Dispanzeru za zdravstvenu zaštitu dece u Aleksincu ustanovila da je njena zvanično umrla kćerkica upisana – kao odseljena! U kartonu imunizacije, u rubrici podaci o razlozima neimuniziranja, crno na belo je napisano da je beba odseljena i to 22. novembra 1999. godine, odnosno gotovo više od godinu dana od rođenja.

– Gde je odseljeno? – pita se ova Aleksinčanka. – Da li ovo može da bude administrativna greška? Pa zar ti ljudi, koji tako “greše”, znaju kako je majkama kada im i zvanično potvrde, kao u mom slučaju, da mi je dete odseljeno sa teritorije Aleksinca. I posle toga nikom ništa…

Da Gordana Ružić nije jedina sumnjičava majka koja je doživela traume, potvrdila je mr Živodarka Dacin, predsednik Anketnog odbora radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci, nestaloj iz porodilišta iz više gradova u Srbiji. Ona je objasnila da sve priče nesrećnih roditelja imaju svoje specifičnosti.

Gordana Ruzic uverenje

 

– Kao što imamo slučaj iz Novog Sada – kaže Dacin. – Jedna majka je prihvatala da je dete koje je rodila preminulo, kao tragediju, uz svest da život mora da ide dalje. I nije se ozbiljno uključila u ovu priču da septembra 2004. godine, kada je dobila poziv da to umrlo dete upiše u prvi razred osnovne škole! Dakle, da li je veća trauma ono što se desilo ako se desilo, ili ovo kada posle 6,5 godina žena koja je prihvatila sudbinu dobije jedan poziv, koji je uznemiri i izazove sumnju? Da li je moguće da je sve to baš administrativna greška i da li je moguće da možemo sebi da dozvolimo takve stvari?

Šokirana je pre nekoliko godina bila i Danica Dimitrijević iz Beograda, koja tvrdi da je posle tri posle tri decenije uporne potrage ušla u trag svom navodno preminulom sinu. Tvrdi da je uspela da uće u trag ženi za koju je ubećena da joj je ukrala sina Milana. Danica je, u želji da dokaže majčinstvo, pokrenula sudski postupak dokazivanja srodstva putem DNK analize.

KRUŠKE I JABUKE – Kako majčinstvo može da zastari? – godinama se ogorčeno pita Danica. – Zakoni oskudevaju u detaljima koji bi trebalo da zaštite porodilje i roditelje od korumpiranih zločinaca. Ni u jednoj instituciji ne postoji dokument da je moje dete bilo bolesno, niti da je umrlo! Rođenje mog deteta isključivo je knjiženo telefonskim nalozima uspaničenih učesnika u ovom organizovanom kriminalu! Finale svega je da moje rođeno dete rađa neka druga žena, pod drugim imenom. Ima li pravde? Više od tri decenije tražim svog sina i dolazim u situaciju da me državne institucije ne štite, već se kriju od mene! Da li pravda postoji zbog same sebe, ili zbog naroda? Sramota! Ne radi se o jabukama i kruškama. Radi se o detetu! Od krvi i mesa!

I sam Milan je prihvatio DNK analizu kako bi se, kako je rekao, najzad rešila misterija i smirila njegova porodica. Drugi opštinski sud u Beogradu je odlučio da genetičar iz Instituta za sudsku medicinu uradi analizu. Milan je odložio analizu zbog poslovnog puta, a 30. juna 2004. godine Danica i Milan su pozvani da godine da definitivno urade DNK.

Međutim, tada se odigrao skandal. U kancelariju istražnog sudije pojavio se potpuno drugi čovek, s Milanovom ličnom kartom!

– Zanemela sam i rekla da to nije moj sin, i da ne želim da radim analizu s nekim ko nije moje krvi – objasnila je Danica. – Sve je to bilo smišljeno. Umešani su i policija i sudstvo, to je njihovo maslo.
Ovaj nesvakidašnji događaj potvrdio je na sednici Anketnog odbora o nestalim bebama i dr Oliver Stojković, rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu, koji je trebalo da izvrši planiranu analizu.

Tekst je preuzet iz knjige Trgovina bebama u Srbiji ROĐENI DA NESTANU, Miše Ristovića, novinara „Večernjih novosti“

5 komentara

  1. Nadica Stanojevic

    Zovem se Nadica Stanojevic iz Prugova kod Pozarevca. dana 07.10.1994.god rodila sam decaka koji je prenet na institut za majku i dete Novi Beograd zbog losijeg zdravstvenog stanja. Isti je upisan u knjigu rodjenih u Pozarevcu ali mesec dana kasnije 08.11.1994. ga u Beogradu proglasavaju umrlim. Otpusnu listu sa opisom lecenja dobili tek 10.01.1995. a sa datumom rodjenja 17.10.1994. Na uputu za obdukciju stoji treci datum rodjenja 08.11.1994. Nalaz obdukcije radjene 10.11.1994. koji su nam dali na institutu u maju 1995. god takodje nosi datum rodjenja 08.11.1994. a rezultati se razlikuju od istog dostavljenog nam mnogo godina kasnije.Tek 2009 god mi dostavljaju potvrdu o smrti, zatim po zahtevima dostavljaju- dopis kako je sahranu bebe preuzela sluzba i radnici gradske kapele JKP Beograd a istovremeno dopis da je telo poslato na nasu kucnu adresu sa datumom izdavanja 08.11.1994. a na dan smrti bebe. kao mi preuzeli telo osmog a institut obdukciju radio desetog novembra. A onda sok za sokom. JKP Beograd salje tri dopisa u tri godine da ne poseduje nikakvu dokumentaciju vezanu za preminulu bebu i informaciju da sahrana nije uradjena od strane JKP i da podatke o bebi Stanojevic nemaju u svojim evidencijama. Zatim stize poziv za vojsku, resenje da kao punoletna osoba moze da se upise u glasacki spisak. Protiv instituta poslata krivicna prijava Visem javnom tuzilastvu ali vec par meseci niko da se oglasi.

  2. U Nisu 1993 godine se isto to dogodilo mojim roditeljima,majka je rodila zdrave i zive blizance,decaka i devojcicu da bi im posle par dana rekli da su deca preminula i dali im samo umrlicu a tela nikad videli nisu.

  3. Ljudi evo kako bi ja to resio! Kidnapovao bi direktora bolnice i mucio ga dok ne prizna sve,sve bi snimao i kada bi sve iscedio iz njega pustio ga svestan da cu robijati ali isto tako zadovoljio bi pravdu i znam da bi svi ti ljudi bili samnom u zatvor i znate sta bi se dalje desavalo :)

  4. Trazim brata rodjenog 27.10.1988 u Pozarevcu.Navodno je umro 22.11.1988.Bio je zdrav na dan kad je trebao izac iz bolnice majki je javljeno da je on umro i da nema vise veze sa detetom da ce bolnica preuzeti troskove sahrane. Na ruci je imao narukvicu Gambiroza trebao se zvati Dusko. Ko god nesto zna ili se prepozna nek mi se Javi Unapred Hvala

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*