Nepoznati donator platio struju Stojanovićima iz Jelašnice!

Smrt Miroslava Stojanovića (44), oca četvoro dece potresla je Srbiju jer je digao ruku na sebe zbog pukog siromaštva. Kristijan(12), Lazar (9), Veljko(7) i Kristina(5) ostali su bez oca, a supruga Slavica bez podrške čoveka koga je volela. Njima je jutros nepoznati donator iz Beograda uplatio 22,500 dinara za struju tako da sada imaju električnu energiju, ali su problemi ostali

Slavica i Miroslav sa decom nekada / Foto: Marko Smiljković

 

*Svi koji žele da pruže pomoć Slavici i deci mogu da joj se jave na telefon 064 411 8934. Otvoren je i broj žiro računa za humanitarne uplate : 160-5410200069139-57 Banka Intesa na ime Slavica Spasojević.

On je u sredu popodne sahranjen na groblju u Jelašnici, selu pored Niške Banje gde je živeo posle izbeglištva iz Novog Brda na Kosovu i Metohiji.

Jutors, celo selo se okupilo ispred crkve. Dogovoreno je da se Stojanovićima pomogne. Goran Pešić iz Saveta građana sela kaže da je sada u ovom trenutku najbitnije da se deci obezbedi struja, hrana i ogrev za zimu.

Miroslav, mlad i pošten čovek nije mogao da trpi poniženje da gleda decu kako su željna svega i svačega, a on i obolela supruga Slavica to nisu mogli da im pruže jer su živeli od 19.000 dinara socijalne pomoći i njegovog nadničenja. Popio je insekticid etiol a razlog toga bio je kada su radnici Elektroprivrede Srbije došli i isekli im struju zbog duga od 22.500 dinara. To je bila kapisla da pomisli kako će deci biti bolje bez njega.

Ne znam ni kako ću ni kuda ću sada bez njega. Kada su nam isekli struju, rekli su nam da se ne priključujemo na divlje što i nismo hteli jer će nas onda isključiti s bandere. Na tih jadnih 19.000 dinara, stizali su nam računi po 4.000 ili 5.000 dinara za struju, a mi nemamo ni bojler, ni mašinu za veš, ne znamo odakle toliki računi!? Sad se na računu pojavilo nekih dodatnih 13.000 dinara. Nismo mogli da izdržimo sa 19.000 dinara socijalne pomoći – priča nesrećna supruga Slavica.

 

Foto: Marko Smiljković

 

Sudbina porodice Stojanović bila je vesela samo kada su se deca rađala.

Oni su posle raseljavanja s Kosova živeli u izbegličkom kampu. Miroslavljeva majka se ubila jer je oterana s vekovnog ognjišta pošto su joj supruga ubili Albanci. Komesarijat za izbeglice im je kupio ovu kuću u selu Jelašnica gde su se okućili i mislili da će sve krenuti nabolje. Današnjica ne da samo to nije donela, nego je pored Stojanovića naterala u bedu mnoge porodice u Nišu i okolini.

Ne mogu ovo više da izdržim, nemam da platim dug za struju, deca će mi gladovati! – bile su poslednje reči koje je čula sestra Zlatka od svog brata Miroslava. Našli su ga kako leži mrtav pored česme. Hitna pomoć nije uspela da ga spase.

 

Foto: Marko Smiljković

 

Sam pogled na unutrašnjost kuće bez kupatila jasno govori u kakvoj grčevitoj borbi protiv siromaštva žive Stojanovići. Dve okrečene sobice, trošnja kuhinja, kupanje u lavoru u prostoriji koja je trebala da bude kupatilo, plišani meda na kredencu i posluženje za komšije i prijatelje koji dođu da odaju poslednji pozdrav Miroslavu.

 

Sahranjen o trošku države

 

Miroslav Stojanović je sahranjen o trošku države. Centar za socijalno je izdvojilo novac za sahranu, a parcelu je dao Savet građana sela Jelašnica.

Miroslav se nije mnogo družio s komšijama. Nije pio, sve svoje vreme kada ne radi, posvećivao je deci i porodici. Išao je da nadniči svuda. Brao je maline, kopao, bio fizikalac na građevini, ma sve gde je mogao da zaradi, išao je da rad. A, dečica? Oni su zlatni, posebno mala Kristina. Ona je toliko pametna da je već pošla u predškolsko iako nema dovoljno godina za to. Selo će svakako da im pomogne, ali za sada im je potrebna hrana i ogrev za zimu, a oko uključenja struje ćemo mi da se pobrinemo nekako – priča Pešić iz saveta.

 

EPS: Beograd odlučuje o svim isključenjima

 

U Elektroprivredi Srbije nismo uspeli da saznamo na koji način socijalno ugrožene porodice mogu da izbegnu isključenje.

Sada je sve centralizovano pa isključenja struje tako da tu ni direktori u Nišu ne mogu ništa da pomognu. Mi jednostavno dobijemo naloge iz Beograda da isključujemo sve sa, na primer, dugom preko 20.000 dinara i taj zadatak moramo da izvršimo. Ranije, kada je „Jugoistok“ bio smešten u Nišu baratalo se sa cifrom od oko 1.000 domaćinstava i privrednih objekata koji su isključeni sa napona, a sada tu statistiku ima centrala u Beogradu. U tu cifru su spadali i oni koji su krali struju i drugi  – rekao nam je jedan od radnika u Nišu koji radi na isključenjima i uključenjima struje.

 

7 komentara

  1. Moze li da se zakaslje neko a da to Beograd ne odobri? E moje Nislije, nekad je ovo bio grad ponosnih ljudi a sada je grad botova i sendvicara koji rado dizu ruku kad treba da se pokloni jos nesto Beogradu. Nazalost, ali drago mi je sto sve vise mladih napusta ovaj grad i drzavu a i ja sam to odavno uradio.

  2. E moja Srbijo, medju sljivama…

  3. Zale se a niko nista ne radi! Pa nema ‘leba bez motike, snadji se, radi, zaradi

  4. Sigurno nije rešenje da digneš ruku na sebe?? Bio je glava porodice a mislio je izgleda samo na sebe. Bog da mu dušu oprosti, porodici zelim sve najbolje! Uplatiću novac na žiro za ove nesrećne ljude😥

  5. Veliko BRAVO za donatora! Lep pocetak dana :)

  6. Realan u nerealnosti

    Srbija, Evropski Zimbabve!

  7. Tuzno. Zao mi je sudbine ove napacene porodice

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*