Najbolji rukometaš planete hrani se u niškom “Kazandžijskom sokačetu”

 

Na terenu je Francuz od glave do pete, oko vrata mu visi osam zlatnih medalja. Više od decenije upravlja francuskim svemirskim brodom na najvećim takmičenjima i nikad se ne bi reklo da ima veze sa našim tlom, gde su poslednji rukometni vanzemaljci primećeni osamdesetih u Šapcu.

Foto: Novosti online

Foto: Novosti online

 

Ipak, Nikola Karabatić (31) na tečnom srpskom simpatičnog akcenta tvrdi za „Novosti“ da su baš balkanski geni odredili njegov šampionski DNK:

– U kom to ekipnom sportu nema Balkanaca na postolju?

Krštenica kaže da je rođen u Nišu, pa Srbi mogu malo da se kite perjem najboljeg rukometaša sveta u izboru IHF. Istina o njegovom poreklu je zapravo negde između očevog Trogira i Aleksinca, odakle je majka Radmila. Da je Branko Karabatić još koju sezonu ostao na golu niškog Železničara, možda srednji bek PSŽ dres „orlova“ sa svojim prezimenom na ćirilici danas ne bi imao samo kao poklon iz „Čaira“, gde je često gostovao.

– Osvajam titule sa Francuskom, ali ne zaboravljam poreklo. To što dolazim sa Balkana mi je mnogo pomoglo da razvijem ljubav prema sportu i pobednički mentalitet. Kao dete iz mešovitog braka, pratim i bodrim i Srbiju i Hrvatsku. Isto kao što ne pravimo razliku između pravoslavnog i katoličkog Božića. Za nas religija nije toliko bitna, koliko jedinstvo u porodici. Praznike koristimo da budemo na okupu, a obeležavamo ih kad i Francuzi.

Foto: commons.wikimedia.org

Foto: commons.wikimedia.org

 

Majka Radmila odvela je Nikolu kod oca u Francusku kad je imao tri godine. Tamo je kasnije rođen njegov brat Luka, a obojica danas ponosno pevaju „Marseljezu“ na pobedničkom postolju. Kod kuće pričaju na srpskom.

– Luka super govori, možda malo više promašuje padeže nego ja. Ali, uči nove reči, čita knjige. On je do 18. godine trenirao tenis. Bio je najbolji u Francuskoj u raznim uzrastima, ali ga je mrzelo da ide po svetu i skuplja bodove. Za to treba da si baš mentalno jak. Lakše mu je bilo da se prebaci na rukomet. Počeo je iz zaj…ncije u tatinom timu, a završio sa mnom u reprezentaciji.

Onako iz srca se otela psovka starijem Karabatiću kao još jedno podsećanje odakle dolazi. Koliko ih tek izgovori dok sa bratom gleda peti set finala grend slema između Đokovića i Federera.

– Veliki smo Noletovi navijači. On mi je uzor! – kaže najbolji rukometaš planete o najboljem teniseru vasione. – Na Olimpijskim igrama u Londonu sam ga sreo i pitao za zajedničku fotografiju. On je odmahnuo rukom i rekao: „Ne, Nikola. Ne možeš ti sa mnom da se slikaš, jer ja želim sa tobom!“. Mnogo je simpatičan momak, od tad ne propuštam njegove mečeve.

Foto: commons.wikimedia.org

Foto: commons.wikimedia.org

 

Sportski hroničari često se pitaju čime hrane te Balkance kad su tako uspešni. Karabatiću smo samo spomenuli rodni Niš, a on je izrecitovao trpezu sa Ivkove slave.

– Kad pričam Francuzima o mom gradu, kažem im da je najbitnije da se dobro jede! Ajvar, pljeskavice, ćevapi, uštipci… Željan sam svega toga i zato naručujem rođacima hranu iz Niš!

Da li se kroz telefonsku vezu sa Parizom potkrala greška u padežu ili je to samo bila buka u svlačionici PSŽ posle treninga…

– Ne, ne, rekao sam da mi donose iz Niša hranu – kroz osmeh se Nikola brani od stereotipa koji se vezuju za njegove sugrađane. – Imam mnogobrojnu familiju tamo, ali nažalost ne stižem često da idem. Češće oni dolaze kod nas.

Svaka čast Francuzima na siru, vinu i zlatnim medaljama, ali najbolji rukometaš planete hrani se u „Kazandžijskom sokačetu“.

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*