Mladi bračni par IMA SVOJU PRIVATNU FIRMU, a imaju tek nešto više od 20 godina!

Veliki broj mladih odlazi iz naše zemlje u potrazi za poslom i boljim životom i retko ko odluči da se vrati. Čak i većina onih koji nemaju mogućnosti da odu, sanjaju o tome da život nastave na nekom drugom kraju sveta. Ali, postoje i neki pozitivni primeri. Imamo mlade ljude koji ipak odluče da svoje znanje unovče ovde ili pak da primene u Srbiji, ono što nauče u nekoj drugoj državi.

 

Ivana i Jovan Soldatović su jedni od njih. Ovaj perspektivni mladi bračni par ima svoju privatnu firmu u IT sektoru, a imaju tek nešto više od 20 godina. Ivana je Nišlijka, ekonomista po struci, dok je Jovan  iz Šapca, gde je i završio Visoku tehnološku školu strukovnih studija. Spojila ih je Amerika.

Na prvoj godini studija odlučio sam da odem u Ameriku, preko programa “Work and travel”. Radio sam kao spasilac u jednom akvaparku u Ohaju. Već tada sam počeo da radim neke sitne aplikacije i softverska rešenja za manje kompanije. Naredne godine sam opet odlučio da se vratim, ali u Minesotu. Bio sam pomoćni radnik u kuhinji, pa igrom slučaja i kuvar i na kraju opet programer, ovako počinje svoju priču Jovan.

Po treći put je pokušao da pronađe svoju sreći i opet otputovao u Ameriku. Dobio je radnu vizu i počeo da radi u kompaniji Media Genesis, u Detroitu. Tom prilikom je i upoznao Ivanu.

Ivana je došla na stručnu praksu, preko fakulteta u firmi gde sam ja radio. Oboje smo žudeli za karijerom, pa su nam se poklopile želje. Biznis smo započeli u  Americi, ali smo ipak odlučili da se vratimo. Ivani se nije svideo socijalni život, tamo se sve diskoteke zatvaraju u jedan ujutru. Sa druge strane, Amerika je prva zemlja koja ima sve što ti padne na pamet. Ali i život je skuplji. Morali smo da plaćamo tri vrste poreza, medicinsko osiguranje i mnogo drugog. Istina je da tamo može da se zgrne veliki novac, ali moraš da se pokažeš. Sedam meseci sam radio kao obican programer, pa sam bio senior programer, pa tek onda došao na mesto lidera i onda postao vlasnik. Neće sve to preko noći, kaže Jovan.

Otvorili su u Srbiji avgusta  2015. godine firmu SoldaTech. Ova kompanija se bavi izradom aplikacija za američko tržište. Takođe se bave i konsaltingom za preduzeća, koja žele da otvore firmu ovde ili da investiraju u neku lokalnu kompaniju. Ovi mladi ljudi su doveli švajcarsku firmu BAD SISTEMS, čiji je Jovan direktor. Ova kompanija ima sedište u Nišu.

Radiš po zakonu i nemaš čega da se bojiš. Platiš poreze, licence i sve što treba. Mi nismo ovde zaposlili deset radnika, samo da bi se time pohvalili. Imali smo mogućnosti, ali ni za jednog radnika nismo uzeli subvenciju jer nam ne treba. Ja želim da poslujem samoinicijativno, ne da se oslanjam na državu i da zavisim od državnog budžeta. Treba se ugledati na mlade ljude koji su napravili biznis ni od čega. Mi smo savete i kritike prihvatili, ali smo sve što smo stvorili, stvorili bez ičije novčane pomoći, priča Jovan.

O svom poslovanju u Nišu takođe kaže da mu je bitno da ljudi koji rade kod njega budu osam sati produktivni, za šta su i adekvatno plaćeni. Kaže da je najbitnije stvoriti reference iza sebe i biti najbolji samo u jednom poslu, jer poslodavci to traže. Govori o tome da je najprivlačnije za strane kompanije to što su ovde bolji uslovi, manji porez, ali i manje se plaćaju radnici.

  Kvar smećara prouzrokovao prepune kontejnere u Nišu

 

 

Za razliku od mnogih drugih kompanija, oni imaju problem sa viškom projekata i manjom ljudi, kaže kroz osmeh Soldatović. Takođe ističe da diploma nije najbitnija.

Sa CV biografijom i preporukom se ide kod poslodavca, a ne sa diplomom. Mi u firmi imamo momka koji je zavrsio samo osnovnu školu, ovde je imao praksu i ostavili smo ga. I nije ovde kupovao burek i radio neke leve poslove, već smo ga obučili i pokazao se dobro. Neophodno je da se promeni način edukacije, praksa je neophodna. Bilo gde u inostranstvu je normalno da imaš ceo semestar za obavljanje prakse i nakon toga Diplomski rad pišeš na osnovu te prakse, kaže Jovan.

Na kraju, ovaj mladi preduzetnik kaže da je najbitnija želja, glad za nečim. Ističe da je potrebno mnogo upornosti da bi se stiglo do cilja, ali uz podignutu glavu.

I treba pustiti svetsku politiku i baviti se sopstvenom. Razmisli prvo o sebi i šta ti možeš uraditi za državu, a ne država za tebe. Ako ti biro ne nađe posao, otvori svoj biro za traženje posla“ zaključuje Jovan.

Jedan komentar

  1. Kakva je to firma iz Švajcarske kad nikad nije postojala u Švajcarskoj niti postoji? Kakvo je to foliranje opet?

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*