Magija Bogojavljenja: Ovo su drevni običaji srpskog naroda vezani za ovaj zaista čudesan dan

 

Malo je praznika u srpskom narodu koji se proslavljaju tako živopisno kao što je to slučaj sa Bogojavljenjem. 

Bogojavljenje

Danas je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika – Bogojavljenje. Na današnji dan Isusa Hrista je u reci Jordan krstio Jovan Krstitelj. Po hrišćanskom verovanju, 30. godine naše ere Isus Hrist je kao drvodelja živeo sa svojom majkom Marijom i njenim mužem Josifom. Tada je pozvao Jovana Preteču da ga krsti.

Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.

Bogojavljenjem se završava božićno svetkovanje i počinje radni deo godine, a naš narod neobično živopisno proslavlja ovaj praznik.

Naime, slavlje počinje već prethodnog dana, čim se smrkne. Tada hrišćani počinju da se pozdravljaju sa „Bog se javi!“, a odgovoraju sa „Vaistinu se javi!“. Naši stari veruju da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i „Bog se javlja“.

Prema verovanju, Bogojavljenje – javljanje ili objava Boga, dešava se u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, kada se na tren otvara nebo, da se ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti. U tom trenutku sve vode sveta prestanu da teku, a onaj ko se zatekne na otvorenom i to vidi, može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.

Veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca za koga će se udati.

Takođe, u pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan.

Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.

casni krst

Foto: e-zemun.rs

 

 

Bogojevljanje u zapadnom svetu

Bogojavljenje se slavi 6. januara, odnosno 19. januara kod crkava koje se drže julijanskog kalendara. Zapadni hrišćani uglavnom na taj dan slave posetu trojice mudraca mladom Isusu, i Isusovu fizičku pojavu pred inovernicima.

Istočne crkve slave krštenje Isusovo, koje je obavio Jovan Krstitelj u reci Jordan, koje se obeležava objava svetu da je on Sin božji.

Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti preko cele godine.  Ako bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina.

Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.

Većina običaja i obreda je podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, da se onaj ko je zdrav, izjutra, pre izlaska sunca, okupa u reci.

Odatle potiče i današnja praksa plivanja za Časni, Bogojavljenski krst. Veruje se da će osobu koja ga prva dohvati tokom cele godine pratiti naročita sreća.

U mnogim srpskim selima još uvek je veoma živo predanje po kome u noći pred Bogojavljenje, na jedan trenutak sve vode na trenutak prestanu da teku, vodenice ne melju, i sve se umiri. Ko u tom trenutku zahvati vodu imaće lek za sve bolesti do kraja života.

Ko ne stigne u tom trenutku, vodu zahvata sutradan izjutra, kad se u mnogim mestima voda krsti, pa se Bogojavljenje zove i Vodokršće.

U gradovima, stari običaji vezani za Bogojavljenje sada su već zaboravljeni. U današnje vreme narod ode u crkvu za osveštenu vodicu.

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*