„Istina o Niškoj Banji nije za pod tepih“

Broj gostiju u banji pod Koritnikom opada iz godine u godinu

Niška Banja; Foto: NiškeVesti.rs/Arhiva

 

Otvoreno je u poslednjih nekoliko godina u Nišu više modernih fabrika stranih kompanija, koje su investirale u nove proizvodne pogone, što je s otvaranjem novih radnih mesta dovelo do rasta broja zaposlenih. U znatnom porastu su finansijska izdvajanja za izgradnju gradske infrastrukture – kolektora, bulevara i ulica, a posle mnogo godina i za uređenje kulturno-istorijskih znamenitosti. Zbog sređenije Niške tvrđave, jedinstvene Ćele-kule, ali i konačnog otvaranja za strane i domaće posetioce Arheološkog nalazišta Medijana za samo dve i po do tri poslednje godine, prema zvaničnim podacima Turističke organizacije Niš (TON), broj turista veći je za preko stotinu odsto.

Upravo su zvanični izveštaji i podaci o kretanjima u turizmu, objavljeni ovih dana u TON-u, povod za ove novinske redove. Direktor niške turističke organizacije Uroš Parlić obelodanio je ono o čemu se ćutalo sigurno najmanje poslednje dve i po možda i tri decenije, što su izbegavale da progovore sve prethodne vlasti i Niša i Niške Banje (od kada je banja postala gradska opština), o čemu se ćutalo i poslednjih godina i sada i o čemu sigurno ni reči ne bi bilo ni nadalje da on nije progovorio.

Niška Banja je, prema pokazateljima i kriterijumima, sve manje banja, a sve više lečilište

 

Oslanjajući se na zvaničnu statistiku, a ovde se ponovo mora reći da je definitivno „statistika lepa samo ako je lažna”, Parlić je rekao „da je od prvog januara do kraja jula ove godine u Niškoj Banji boravilo 1.780 gostiju s plaćenom boravišnom taksom, što je čak 30 odsto manje nego prošle godine”. To je, nije teško izračunati, samo 250 mesečno! I, svakako, katastrofa – piše „Politika“.

Dodao je Parlić „da više nema dilema da se Niška Banja svela samo na ponudu smeštaja u minimalnim i nedovoljnim kapacitetima domaće radinosti. I da nema nijednog hotela u ovom nadaleko poznatom banjsko-turističkom centru, u kojem je nekada boravilo i preko 30.000 gostiju godišnje“.

Posle privatizacije Hotelsko-turističke radne organizacije „Srbijaturist Niš” i posle toga zatvaranja hotela „Srbija, „Ozren” i „Partizan” (koji je nažalost izgoreo do temelja 27. jula ove godine) u Niškoj Banji su, kaže direktor TON-a, ostali samo objekti Instituta za lečenje i rehabilitaciju srčanih i reumatskih bolesti koji nosi ime banje – „Radon”, „Zelengora” i „Terme”. A to sve spada isključivo u zdravstveni turizam. Pored toga, Niška Banja je, prema pokazateljima i kriterijumima, sve manje banja, a sve više lečilište.

Nije Uroš Parlić izmislio ni toplu vodu, koje u Niškoj Banji ima mnogo i za koju se odavno zna, ni rupu na saksiji – rekao je istinu. Rekao je i da su neophodne investicije, izgradnja novih hotelskih kapaciteta, vila i pansiona, svih drugih turističkih sadržaja i bolja, modernija i prava turistička ponuda.

Ono što je priroda podarila banji pod Koritnikom i na samo desetak kilometara od Niša i dalje je tu i nadohvat ruke čoveku.

Posle svega o čemu se ćutalo i krilo, a sada konačno javno čulo i što govori o nezaustavljivom propadanju Niške Banje, ali i ozbiljno upozorava da istina o banji nikako nije za guranje pod tepih već za akciju, jedna je stvar jasna kao dan – na čoveku je i da stavi prst na čelo, da se zamisli i što pre, najhitnije, preduzme da propast ne bude potpuna i još poraznija – zaključuje „Politika“.

3 komentara

  1. Objasnio tekst! Konacno da se objavi javno ono o cemu se godinama cuti

  2. Bravo za tekst!

  3. Ima istine u ovome ali ima i lazi a to je,kako je napisano u tekstu,da je hotel Partizan izgoreo do temelja, sto uopste nije tacno,izgoreo je samo krov hotela, sa potkrovljem.Sramota je sto je tadasnja vlast dozvolila privatizacuju tih objekata iz Srbije-turista i tako unistila mnoge porodice,kao i samu Nisku banju. Nazalost,od formiranja opstine,uvek su pogresni ljudi bili na vlasti, kako tada, tako i danas jer se,kao i u samoj drzavi, ne vode time da postave strucne ljude, vec samo stranacke poslusnike,b ez ikakvog iskustva u radu i rukovodjenju. Ne zna se koja je gora vlast bila, prva, druga ili ova treca.

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*