Glog – trnovito drvo sa isceliteljskom snagom

U listu, cvetu, plodu, pa čak i u kori gloga, sadržane su brojne korisne materije. Zato je glog biljna vrsta koja se često koristi kao sirovina za izradu raznih lekovitih preparata

 

Rod gloga (Crataegus) obuhvata oko 900 vrsta listopadnog žbunja i niskog drveća. Postoje crveni, koji je znatno češći, i beli glog. Na području Evrope i Azije raste oko 90 vrsta gloga, a najviše vrsta ima u Severnoj Americi.

Crveni i beli glog

Crveni glog je trnovita, razgranata vrsta žbunja ili sitnog drveća, najčešće visokog od 3 do 4 m, a znatno ređe može narasti do 12 m visine. Može dostići starost i do 100 godina. Cvetovi su uglavnom bele, a izuzetno i ružičaste boje, pravilno raspoređeni i grupisani u cvasti intenzivnog mirisa. Glog ima okruglasto-duguljaste plodove crvene boje koji sazrevaju tokom septembra i oktobra meseca. Nakon berbe, plodovi se suše na hladnom i prozračnom mestu.

Beli glog je daleko ređi nego crveni. Kod nas ga uglavnom ima na području istočne Srbije, u suvim hrastovim šumama. Razlike između crvenog i belog gloga su neznatne.

Melem za srce i nerve

Obzirom na bogat hemijski sastav i mnoštvo dragocenih materija koje su u njemu sadržane, glog je jako blagotvoran za čovekovo zdravlje.

Plod gloga obiluje kiselinama. Pored toga, mesnati deo ploda sadrži značajne količine masnih ulja, voćnih šećera, limunske i vinske kiseline. Od vitamina, najzastupljeniji su vitamin A i vitamin C. U 100 gr glogovog ploda sadržano je 500 mg vitamina C.

List i cvet gloga sadrže antocijane i flavonske heterozide i razne aromatične aminokiseline i eterična ulja. U kori glogovog drveta ima dosta gorkih supstanci koje su jako blagotvorne u lečenju groznice.

Glog je biljka koja se koristi u narodnoj medicini od davnina, gde pre svega ima važnu ulogu u lečenju bolesti srca. Narodni lekari su najčešče koristili glog za lečenje gihta i upale srčane maramice. Naučna istraživanja potvrdila su da glog ima pozitivno dejstvo na nerve, pa shodno tome reguliše i rad srca. Zbog toga glog potpomaže odražavanje ravnoteže između krvnog pritiska i jačine srčanih otkucaja.

Ekstrakt glogovog ploda

Tečni ekstrakt glogovog ploda od pamtiveka se koristio kao lek za jačanje srca i povišenog krvnog pritiska. Glogov ekstrakt koristi se kao sedativ, tj. za ublažavanje razdražljivosti centralnog nervnog sistema. Za ove pozitivne aktivnosti gloga najzaslužnije su triterpenske kiseline. Tečni ekstrakt plodova preporučljiv je ženama u menopauzi jer smanjuje nervnu napetost koja je karakteristična za ovaj period. Takođe, glogov ekstrakt jako je blagotvoran kod ubrzanog rada srčanog mišića i protiv izbijanja crvenila na licu, kod nesanice i razdražljivosti. Koristi se i protiv anksioznosti, vrtoglavice i zujanja u ušima. Tinktura od cvetova uzima se 3 do 5 puta dnevo po 10 kapi, dok je preporučena doza tinkture od semena gloga 15 kapi na dan.

Glogov ekstrakt deluje i kao diuretik. Prednost korišćenja ove biljke u medicinske svrhe je u tome što glogove praparate, za razliku od većine drugih biljnih ektrakata, mogu nesmetano da uzimaju i bubrežni bolesnici.

Oprezno sa doziranjem

Međutim, kod korišćenja tečnog ekstrakta gloga treba biti jako oprezan, jer dužom upotrebom glogov ekstrakt može izazvati trovanje. Zbog toga se nakon 6-7 dana preporučuje pauza od 2-3 dana. I naravno, sve to pod nadzorom lekara.

Više od 50 kapi dnevno tečnog ektrakta gloga izaziva pospanost i osetno usporava puls.

Recept: Čaj od cvetova gloga protiv arterioskleroze i povišenog krvnog pritiska

Potrebno: 25 gr glogovih cvetova; 25 gr usitnjenog belog luka; 25 gr rastavića i 25 gr usitnjenih drški imele. Jednu supenu kašiku ove mešavine kuvati 15 minuta u 200 ml ključale vode. Uzimati dve supene kašike čaja dnevno – jednu ujutru na prazan stomak i jednu uveče pred odlazak na spavanje.

 

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*