DOM U KULINI: Prikrili ubicu štićenika

 

Ko je štićenika Nikolu Gobeljića (15) polovinom oktobra 2010. godine ubio u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Kulini kod Aleksinca?

dom-kulina

Zvaničnog odgovora nema ni posle pet godina. Jer, jula 2013. Više javno tužilaštvo u Nišu zatražilo je od policije da ponovo otvori slučaj ubistva štićenika, ali nova istraga još nije okončana.

Nesrećni dečak je, pod još neutvrđenim okolnostima, stradao 17. oktobra 2010. godine a osumnjičen je bio Zoran Živković (21), takođe štićenika doma, protiv koga je vođen sudski postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi.

Međutim, Apelacioni sud u Nišu doneo je pravosnažnu presudu odluku kojom se zbog nedostatka dokaza, oslobođen odgovornosti za ubistvo Gobeljića.

A prethodno je Živković bio okrivljen, iako se dobro znalo da osobe kao što je on nisu sposobne da urade sve ono što je bilo potrebno da bi došlo do ubistva. Posle tragedije, istražni organi nisu mogli nijednu korisnu reč da izvuku od osumnjičenog pacijenta, koji je okarakterisan kao teško retardiran.

A da mu je uzeta izjava, teško da bi mogla biti verodostojna.

Narušeno je i mesto događaja, jer su pre dolaska uviđajne ekipe korisnici presvlačeni, nameštani su i kreveti, tako da su tragovi uništeni.

Zato ovakve čudne činjenice izazivaju sumnju da je bilo prikrivanja i da se nekome baš mnogo žurilo da se za ubistvo oglasi krivim baš Zoran Živković, koji zbog svog hendikepa nije ni mogao da se brani na sudu. I da se slučaj što pre zatvori, kako bi se pravi ubica prikrio.

Soba u kojoj je je bio smešten ubijeni dečak

Soba u kojoj je je bio smešten ubijeni dečak

 

Jer, svako ko je ikada radio u socijalnoj zaštiti zna da osobe kao što je Živković nisu sposobne da urade sve ono što je bilo potrebno da bi došlo do ubistva.

A i veštaci su, tokom suđenja, konstatovali da je praktično nemoguće da jedan muškarac, u punoj snazi i bez bilo kakvih psihofizičkih problema, izbaci dečaka kroz prozor, bukvalno držeći ga iznad glave, i još da „prebaci“ i terasu.

U novoj istrazi trebalo je da se razmotri  i druga varijanta ove tragedije, da je neko inscenirao bacanje nesrećnog dečaka kroz prozor odeljenja D2 na beton ispred paviljona.

Sumnja se, naime, da je moguće da je jedan od štićenika koji pomaže osoblju doma, prilikom skupljanja posteljina sa kreveta, sa čaršavima podigao i nesrećnog Nikolu, teškog tek desetak kilograma, a zatim ga kroz otvor ubacio u čunak, koji je sproveden do vešeraja, devet metara niže od odeljenja.

Nagađa se i da ga je zatim, kada je njegovo beživotno telo pronađeno u vešeraju, neko bacio pred paviljon, kako bi se prikrilo šta se desilo.

Svedok Svetlana Stefanović, pedijatar u domu u Kulini, istakla je na suđenju Zoranu Živkoviću u Višem sudu, da dečak nije imao nikakve vidljive povrede po licu, kao ni prelome i ogrebotine, što joj je bilo čudno s obzirom na visinu sa koje je pao.

Posvedočila je da je dečak, dok je ležao na betonu, imao iregularno disanje, što je možda ukazivalo na povrede i krvarenja u centralnom nervnom sistemu.

PODMETNUTO

Posle tragedije u Kulini, nadzor su izvršili i inspektori socijalne zaštite, koji su ukazali da je Živkoviću zločin možda podmenut! Posumnjali su u verodostojnost iskaza osoblja, sa kojima su razgovarali o ubistvu. Istovremeno, konstatovali su da je „nedopustivo i visokorizično angažovanje štićenika za obavljanje određenih poslova u ustanovi“, a što je u domu bila praksa.

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*