Carinska skladišta snabdevači „crnog tržišta”

I pored visokih kazni, uvoznici i vlasnici skladišta svesno krše zakon i ne plaćaju poreze, akcize i PDV

Foto: Uprava carine

 

Otkud toliko robe iz inostranstva bez dokaza o poreklu u Srbiji, kako i kojim kanalima stiže na ilegalno tržište i ko je i na koji način plasira u prodaju, kršeći odredbe i zakonske propise, nanoseći definitivno ogromnu štetu državnom budžetu? Na većinu ovih pitanja, ne računajući, pritom, sitan šverc iz okolnih zemalja u režiji pojedinaca, odgovor je stigao posle vanrednih kontrola stanja u carinskim skladištima širom naše zemlje, koje su obavili službenici Uprave carine Srbije.

Neki od magacina, a najviše ih je bilo na području Carinarnice Niš, u kojima se čuva uvezena roba iz inostranstva do trenutka završetka carinjenja i izmirenja zakonskih obaveza državi, uz dogovor uvoznika sa vlasnicima skladišta, ispražnjeni su, a roba bez carinskih deklaracija otišla je na „crno tržište”.

Tokom kontrole otkrili smo nepoštovanje propisa, nepravilnosti i nezakonitosti u radu carinskih skladišta. Teritorijalno je Carinarnica Niš najveća i pokriva područje od istoka i Timočke krajine do Toplice i potkopaoničkog kraja na zapadu naše zemlje, odnosno od centralnog dela Srbije do krajnjeg juga i jugoistoka i Preševa na srpsko-makedonskoj i Strazimirovca i Ribarca kod Bosilegrada na jugoistoku prema bugarskoj granici. Na ovoj teritoriji nalazi čak 141 carinsko skladište. Od tog broja najviše je u Nišu – 80, ali ima ih dosta i u Leskovcu (27), Vranju (23), nešto manje u Prokuplju, Preševu i drugim mestima.

Roba se do ocarinjenja i plaćanja obaveza prema državi čuva u „javnim carinskim skladištima”, ali njima ne upravlja carinska služba, niti tu robu čuvaju carinski radnici. Čuvanje je obaveza vlasnika skladišnog prostora, a carina je jedino dužna da kontroliše njihov rad i stanje u njima – rekao je za „Politiku“ Saša Milenković, upravnik Carinarnice Niš.

U skladištima koja drže privatni preduzetnici skladišti se u adekvatnim uslovima – ističe Milenković – sve što podleže carinjenju do trenutka dok uvoznik ne plati obaveze: od prehrambenih proizvoda, preko tekstilne galanterije i repromaterijala za tekstilnu i duvansku industriju, farmaceutskih i proizvoda od alkohola do keramike, sanitarija, bele tehnike i naftnih derivata. I ništa po zakonu ne sme da izađe iz skladišta dok se ne sprovede postupak naplate carine, poreza, akcize na određene proizvode i poreze na dodatnu vrednost. Ipak, događalo se da se magacini isprazne, a roba prodaje nelegalno.U većini slučajeva iznošenja neocarinjene robe reč je o prekršajima kada se nepravilno i protivzakonito raspolaže uvezenim proizvodima čija je vrednost naplate carine, PDV-a i poreze do 500.000 dinara. Kada su dažbine prema državi veće vrednosti, onda je u pitanju krivično delo. Posle utvrđenih nepravilnosti podnose se prekršajne i krivične prijave, a taj postupak vode MUP, BIA i finansijska policija. Novčane kazne se kreću od jednostruke čak do četvorostruke vrednosti robe za carinjenje, odnosno može se dogoditi da uvoznik za uvezenu robu koja vredi milion dinara plati kaznu i od četiri miliona dinara – rekao je Milenković za „Politiku“.

Najdrastičniji primeri iz prethodnih kontrola na području Carinarnice Niš, pored „sitnijih”, kada je otkriveno „plasiranje” u ilegalnu prodaju neocarinjenog stranog alkoholnog pića, bele tehnike, svakako su „nestanak” iz skladišta u Prokuplju – čak 250 kvadratnih metara skupocenih granitnih ploča uvezenih iz Južne Amerike i iz skladišta u Nišu koje je u vlasništvu jednog bračnog para – 300 tona sanitarnih predmeta i proizvoda od keramike iz Kine i Indije istog uvoznika.

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*