BEBA ROĐENA SA NEPROVIDNIM ROŽNjAČAMA: Malom Aleksandru donor spasao vid

U Srbiji se retko presađuju rožnjače jer se ovi organi najređe doniraju. Najvažnije je da bebin organizam ne odbaci organ u prva četiri meseca

Dete ima još dva teška deformiteta očiju, vezano za dužice i zenice; Foto: Pixabay

 

Mali Aleksandar, rođen 26. septembra u Nišu sa potpuno neprovidnim rožnjačama, neće biti slep. On se uspešno oporavlja u Klinici za očne bolesti Kliničkog centra Srbije, posle presađivanja ovog dela oka.

Ni roditelji, ni lekari koji su mališanu presadili rožnjače donora iz Srbije u stanju moždane smrti, čija je porodica dala saglasnost da se uzmu organi, ipak, još ne mogu da odahnu. Dete ima još dva teška deformiteta očiju, vezano za dužice i zenice. Profesor dr Milenko Stojković, direktor Klinike i vođa tima koji je uradio transplantaciju, kaže da sve to zajedno predstavlja najtežu oftalmološku patologiju kod dece.

U dve trećine slučajeva dolazi do odbacivanja rožnjača u prvih godinu dana od transplantacije – objašnjava profesor Stojković za „Novosti“. – Sad je najvažnije da smo brzo dobili rožnjače odgovarajućeg donora i da je dete spaseno slepila. Idealno bi bilo da ne dođe do odbacivanja, ili bar ne u prva tri-četiri meseca. Ako se to i dogodi, postoji mogućnost retransplantacije.

Aleksandru je rožnjačama donora, bar prema prvim procenama lekara, vid spasen, ali u kojoj meri će on biti jasan, sad je teško reći. U svakom slučaju, njemu predstoji još operacija na zenici i dužici.

Najveću šansu da ne bude slep dečak je dobio transplantacijom, bez koje bi njegov vid potpuno bio izgubljen – kaže profesor Stojković.

Iako Klinika za očne bolesti KCS, u kojoj se jedino u Srbiji i rade transplantacije rožnjače, ima obučen tim, kojem kad su u pitanju najmlađi pacijenti u pomoć uvek priskaču i anesteziolozi iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, i sve uslove da radi transplantacije, rožnjače se kod nas, nažalost, retko presađuju. Ovaj organ čeka više od 1.000 ljudi, ali donora nema dovoljno.

Ovaj organ čeka više od 1.000 ljudi, ali donora nema dovoljno.; Foto: Pixabay

 

Godišnje se uradi svega 15-30 transplantacija rožnjače – kaže profesor Stojković. – U vreme kad je donet katastrofalan Zakon o transplantacijama, 2009. godine, nije bilo nijedne. Novi zakon, koji se primenjuje od avgusta, odličan je, ali sam zakon nam neće povećati broj transplantacija, ako ne budemo imali više donora. Uz Irsku, gde zbog verskih obreda sa preminulima, nema donora, u Evropi još jedino Srbija, Makedonija i Crna Gora nemaju dovoljno rožnjača. Nema nikakvog razloga da tako bude i ubuduće, a ako bude liste onih koji čekaju ovaj organ povećavaće se beskonačno.

Porodice koje daju saglasnost da se uzmu organi njihovih najbližih, iz nekog posebnog pijeteta prema osobi u stanju moždane smrti, nerado daju dozvolu da se uzmu rožnjače, iako i Srpska pravoslavna crkva zagovara transplantaciju organa kao najhumaniji čin.

 

 

IMAMO BANKU, A UVOZIMO ORGANE

 

U Srbiji je za 10 godina presađeno 300 rožnjača, a profesor Stojković kaže da nam je toliko transplantacija potrebno na godišnjem nivou.

– Novim Zakonom o transplantacijama mnogo bolje nego dosad uređena je i nabavka rožnjača iz inostranstva – priča profesor Milenko Stojković. – Ranije smo, recimo, nabavljali rožnjače iz Italije, za koje smo tamošnjim bankama nadoknađivali troškove čuvanja, kontrole kvaliteta i transporta, jer su sami organi donora, razume se, besplatni. Ali, sramota je da mi uvozimo rožnjače, kad imamo i svoju banku rožnjača pri našoj klinici i sve uslove da uradimo koliko god da je transplantacija potrebno.

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*